Arhitekt Jure Kotnik je u oštroj međunarodnoj konkurenciji, kao jedini Slovenac, ove godine dobio prestižnu evropsku nagradu “Evropa 40 ispod 40” (Europe 40 under 40), za obećavajuće arhitekte mlađe od 40 godina. Nagradu su mu dodelili za tri izvedena projekta: dečije vrtiće Kekec i Ajda, te nesvakidašnju porodičnu kuću – Forma Vila, koja sa metalnom fasadom i spektakularnim previsom sa ivice brega komunicira sa naseljem u dolini. Ovim projektom, Kotnik je postavio nove standarde građenja u Koroškoj regiji.
Bez povlaćenja ne bi se dogodio vrt
Na pitanje da li je, pri početnoj ideji, razmišljao o obliku objekta koji bi se isticao, arhitekt odgovara: “ U arhitekturi sam pre funkcionalist no formalista. Radilo se o više pitanja, koja su trebala biti uzeta u obzir, pri projektovanju kuće Forma Vila. Lokacija parcele je na samoj ivici brega. Ako bi na breg postavili klasičnu kuću sa dvovodnim krovom, ne bi imali okolo prostora za vrt. Istovremeno i vlasnici su zamišljali kuću koja je drugačija, dakle ne klasičnu sa dvovodnim krovom.
Poštovao sam također i da je investitor entuzijasta, koji aktivno učestvuje u Forma vivi u Ravnima, tako da smo se oblikom i materijalom povezali sa skulpturama. Također i na ove dve, koje stoje uz kuću.”
Sva ova početna razmišljanja su Jurata Kotnika i njegove saradnike, arhitekte Andrea Kotnika i Črta Čučka, navodila da preoblikuju breg i formiraju razigranu kuću sa naglašenim volumenima u pokretu.
S lakoćom u vazduhu
Svojim oblikom porodična kuća je vrlo dinamična i podseća na brodsku arhitekturu – velike drvene terase deluju poput palube, staklene ograde na njima, podsećaju na ograde kakve vidimo na ekskluzivnim jahtama. Ipak namera im nije bila da grade jahtu već kuću. Forma Vila je sebi izborila prostor na mestu gde je pre toga bio vazduh, stoji na šipovima. Da bi njena težina bila što manja, samo je podnožje izgrađeno od betona i opeke, dok je kuća pretežno izgrađena od krstasto lepljenih masivnih drvenih ploča i pokrivena metalnom fasadnom oblogom, čime je arhitekt iskazao poštovanje prema okolini, u kojoj su železare tradicija.
Na početku smo razmišljali o fasadi od aluminija, ali smo konačno izabrali leguru bakra i cinka, materijal koji je koristio još Plečnik na kući Zaherl (Zacherl) u Beču. “U osnovi se radi o tradicionalnoj fasadnoj oblozi, koja se koloristički stapa sa prirodnom okolinom i šumom. Glavna odlika ove fasade je da minimalno oksidira, te bez farbanja i dodatnog održavanja traje praktično večno,” naglašava mladi arhitekt.
Kao da je u metropoli
Zbog izuzetnog položaja objekta, iz dnevne sobe koja je u delu previsa, pogled se prostire preko Ravnenjske doline, sve do dvorca Javornik. Noću, uz kombinaciju svetala iz obližnje železare i grada Ravne, pogled podseća na nočne vizure kakve metropole, što zgradi daje izvanredan, svetski štih.
Fotografije: Janez Marolt
