Kuća, premda na prvi pogled velika, bila je jako slabo iskorištena. Svi stambeni prostori – dve spavaone, mala kuhinja, terpezarija i kupaona – smešteni su na prvom spratu. Podrum je bio namenjen ostavi, a u neiskorišteno podkrovlje se dolazilo kroz uski poklopac sa vanjskih stepenica.
“Prvi obilazak kuće, nama je uvek uzbudljiv: Želimo osetiti kuću i što bolje upoznati njenu istoriju. Stoga radoznalo prolazimo kroz prostorije, i mnogo puta naletimo na unikatne predmete, koje u konačnoj varijanti obnove uključimo u dizajn celine. Baš ti predmeti daju kući osveženi karakter i povezuju je sa slovenačkom istorijom, kulturom i prirodom,” govori dizajnerka Žade Vanbaren (Jade Van Baaren). “Pažljiv posmatrač može na fotografijama uočiti stare sanke, crveni servis za jelo i vinske čase – dedovinu prejašnjih vlasnika.”
Stanje pre obnove
Odgovorno oblikovanje
Najpre je kuću trebalo potpuno reorganizovati i bolje iskoristiti. Dizajnerica se povezala sa lokalnim arhitektom, sa kojim su prilagodili tlocrt i pripremili dokumentaciju za građevinsku dozvolu. Iskoristili su potkrovlje i pretvorili ga u otvoreni stambeni prostor. “Oblikovanje potkrovlja mi je bio najdraži deo,” kaže Žade. “Lepo očuvane drvene krovne nosače uključili smo celovito u izgled enterijera. Visoke tavanice su nam bili inspiracija za veliki panoramski prozor, sa kojim smo u prostor uneli puno prirodne svetlosti, a posetiocima otvorili pogled na krajolik. Najlepše je sedeti uz ovaj prozor kada se u dolinu prikrade letnja oluja…” Smestili su i nove unutrašnje stepenice, koje vode na potkrovlje i dodali spavaonu i kupaonu.
Naročitu pažnju su posvetili osvetljenju: nakošenu tavanicu su osvetlili s donje strane i na taj način omogućili nežnu, difuznu rasvetu celom stambenom površinom; u svim prostorijama možemo naći kombinaciju zidnih, tavaničnih i ambijentalnih svetiljki, koje obezbeđuju da porodica noćnu rasvetu prilagodi po svojoj meri. Nisu zaboravili ni na tamne uglove na dodiru poda i nadzidka: taj deo su osvetlili sa velikim stonim svetiljkama i lanternama.
Prirodni materiali
Kuću su najvećim delom opremili sa prirodnim materijalima i ručno izrađenim nameštajem. Ovom je, naravno delomično pomogla želja, da se enterijer poveže sa netaknutom prirodom, koja okružuje kuću, a delom i socijalna i ekološka osvešćenost dizajnerice, koja odbija da radi sa jeftinim (a time i društveno neodgovornim) i industrijski izrađenim (a time i za okolinu štetnim) proizvodima za dom. Zidne boje i tapete ne sadrže nikakve toksične dodatke, a ove druge su čak i ručno štampane. U jednoj od kupaona nalazimo tradicionalne pločice od terakote. Nežnim, pastelnim tonovima boja, društvo čini crna, koja se pojavljuje kao boja balustrade ograde stepenica, detalja od metala i pletenih terpezarijskih stolica.
Ekološka odgovornost je pri oblikovanju ove kuće otišla još jedan korak napred: u roditeljskoj kupaoni arhitektica je umesto standardne kade smestila manju, slobodnostojeću kadu. Pošto se kuća snabdeva iz lokalnog bunara, štednja vode je prioritet; manji volumen kade znači manju potrošnju vode, a jednaku ugodnost kupanja. Pošto, tokom leta, porodica rado obeduje vani, u prizemlju je smeštena manja ali potpuno funkcionalna kuhinja. “Zato porodica ne treba da nosi hranu i pribor dva sprata niže,” kaže dizajnerica. Mašinu za pranje veša je smestila također u prizemlje, čime se ohrabruje sušenje veša na vazduhu kao štedljivija alternative mašini za sušenje.
Spoljašnost kuće se nije značajno izmenila. “Na ovo smo ponosni. Mi smo čuvari i zaštitinici starih gazdinstava sa dugom istorijom. Naša namera nije nikada bila da menjamo izgrađeni krajolik starih sela, već želimo udahnuti novi život prostorima, koje obnavljamo i stvoriti iskustvo udobnijeg bivanja naših gostiju,” zaključuje naša sagovornica.
Oblikovanje: JVBDesignworks
Fotografije: Vida Dimovska
