Nadzidana vinogradarska kuća

Na severnom ivičnom delu slikovitog Kozjanskog parka, ponad manjeg vinograda stajala je više puta prezidana vinogradarska kuća sa vinskim podrumom. Mladi naslednik, koji ceni spokoj sela, a put ga iz rodne Austrije, dovede bar jednom na godinu, je na staroj vinogradarskoj kući želeo urediti omanje stambene prostore: zaodmor, za dodir sa prirodom i za opuštanje.

0

Alenka Korenjak (Kombinat arhitekti) o počecima kaže: “Postojeća vinogradarska kuća, je stajala na vrhu brega u bregovitoj vinogradarskoj župi sa tipično rasejanim objektima i na sve strane prekrasnim vidicima. Ipak, sama kuća od pogleda nije imala puno koristi. Prema jugu je imala jedva po koji prozor, sa balkona ispred ulaza, poglede je skrivala niska nadstrešnica. Želja naručioca je bila da se kuća obnovi i možda još malo dozida, ali smo ga uspešno ubedili da se odluči za drugačije rešenje.”

Stanje preobnove (foto: Kombinat)

Kombinat arhitekti su se odlučili, da se tek prizemlje kuće sačuva onakvim kakvo je bilo, a naknadne dogradnje da se u celini uklone. Prizemlje je sačuvalo svoju prvobitnu namenu i služi ostavljanju alata, prese, vinarskog posuđa i flaša. Na njegovu snažnu osnovu, odlučili su namestiti potpuno nov, lagan stambeni deo.

Bezbedno pribežište i hirovita priroda

Do stambenog dela se dolazi po uskim stepenicama, koje se protežu uz bok kuće. Već tu nas obuhvati daščana fasada koja najavljuje situaciju koja će nas dočekati na vrhu stepenica. Preko omanje terase – ganjka, ulazimo u kuću. Izneneđuje nas topla drvena obloga konstruktivnih masivnih drvenih ploča i raskošna toplina, za tren, potpuno omami naša čula.Tek nakon nešto dužeg istraživanja, shvatamo kako je racionalno organizovan prostor: u prizemlju nalazimo dvovisinski dnevni boravak i skromniju kuhinju, spavaonu i kupaonu. Iznad ovog je smeštena i dodatna višenamenska mansardna površina.

Dnevni boravak nas mami u svoj udobni zagrljaj. Kroz velike prozore divimo se uokvirenim pogledima na dolinu. Odjednom se klizni panoramski kapci u celini otvaraju i ovu asketsku, toplu školjku očas preplavi miris zrelog grožđa i kišnih kapi. Ova igra između otvorenog i zatvorenog, između bezbednog pribežišta i hirovite prirode centralna je crvena nit projekta.

I vanjska fasada je drvena. Daščana obloga se otvara, kada je vlasnik u kući; kada je duže vremena odsutan, fasada kuću obgrli i zaštiti.

Slobodnostojeća peč je srce doma: sedeći na širokoj prozorskoj polici, odmah uz nju, grejemo se uz dobru knjigu, čaj i prekrasan pogled. Ovaj prozor je i jedini kojeg drvene letvice ne obuhvataju: tako da je pogled na dolinu i dalje uokviren, čak i kada na ovoj udobnoj polici niko ne sedi.

Arhitektura: kombinat. (Blaž Kandus, Alenka Korenjak, Ana Grk, Tomaž Čeligoj)

Fotografije: Janez Marolt