Spremanje hrane u frižideru

Hranu spremamo u frižider sa namerom, da ostane što je moguće duže sveža i upotrebljiva. Temperatura u frižideru treba da bude između 0 i 4 stepeni celzija, jer na taj način se ostvaruje okruženje u kojem će se bakterije razvijati najsporije. Pored hladnog okruženja, veoma je važno da frižider ne prepunimo do zadnjeg kutka, odnosno da hladan vazduh kruži neometano. Hranu ne treba smeštati u blizini zidova, jer pri dodiru sa zidom može da se zaledi. Za najoptimalnije čuvanje vrlo je važan način na koji smo namirnice rasporedili u frižideru.

0

Gornje police

Na gornjim policama temperatura je nešto viša, između 7 i 8 stepeni celzija i najstabilnija. Na njima spremamo ostatke kuhanih jela, piće, sveže začine i ostale namirnice koje su spremne za jelo.

Srednje police

Mleko i mlečne proizvode čuvamo na srednjim policama, gde je temperaturae nešto niža, između 4 i 6 stepeni celzija. Jaja, koja vrlo lako upijaju mirise iz okoline, se zbog toga ostavljaju što dalje od namirnica sa izrazitim mirisima. Na ovim policama čuvamo i proizvode koji imaju oznaku “ nakon otvaranja čuvati u frižideru”.

Donje police

Iznad kutije za povrće čuvamo meso, ribe i morske plodove i nareske. Ovde je temperature najniža, između 4 i 0 stepeni celzija. Držanjem u ovom delu, sprečavamo i kapanje po ostalim namirnicama.

Vrata frižidera

Temperatura kod vrata je najviša, između 10 i 15 stepeni celzija, te stoga ovaj deo nije premeren za čuvanje osetljivih namirnica. Istovremeno je, u tom delu i najviše temperaturnih promena. Vrata su idealna za ostavljanje namirnica sa prirodnim konzervansima, kao što su sokovi, pića, umaci, paradajz pire, majoneza i slično. U vratima je i prostor za jaja, puter, mermeladu i namaze.

Kutije

Kutije u frižideru su namenjene za čuvanje voća i povrća, premda je bolje da južno voće, krastavce i paradajz čuvamo na gornjim policama, jer ćemo na taj način sačuvati njihovu aromu. Breskve, šljive i kruške ne treba držati u neposrednoj blizini povrća, jer ispuštaju gasove koji mogu dovesti do prevremenog truljenja povrća. U kutijama je temperatura približno 11 stepeni celzija.

Zatvoreno u zaptivenim posudama

Otvorene namirnice treba zaviti ili zatvoriti u posude za čuvanje, da bi sprečili gubitak vlažnosti i ukusa. Ostatke jela spremamo u posude koje obezbeđuju dobro zaptivanje. Na ovaj način ćemo sprečiti rasejanje i razvoj bakterija. Sir je najbolje spremiti u namensku posudu za sir, koja ima drveno dno i poklopac ili u plastičnu posudu u kojoj vazduh treba da kruži. Možemo ga i umotati u vlažnu krpu, da sprečimo njegovo isušivanje, a može i u plastičnu foliju, ali nikako u aluminijsku. U frižideru čuvamo mekše i svežije vrste sira, dok zrele sireve nije potrebno čuvati u firžideru.

U kojem roku moramo potrošiti namirnice

Sveže mleveno meso treba potrošiti u roku od jednog ili dva dana od smeštaja u frižider. Jaja možemo čuvati do tri sedmice, otvoreno sveže mleko će se pokvariti u toku jedne sedmice. Puter u frižideru možemo čuvati od jednog do tri meseca, a rok trajanja sira ovisi od vrste.

Supe i paprikaše možemo čuvati od tri do četiri dana, a isto važi i za ostatke kuhane hrane, mesa i riba.

Šta ne treba da skladištimo u frižideru

Neke od namirnica ne treba čuvati u frižideru, jer im to čak i šteti. U frižider ne stavljamo povrće koje još nije dozrelo. Suhe namirnice, kao mahunarke, žitarice, orahe i hleb je bolje čuvati pri sobnoj temperaturi. Voće koje nije primereno držati u frižideru su banana, avokado, eksotično voće, nektarine, kruške, šljive i jabuke, jer ispuštaju gasove koji mogu da podstiču kvarenje drugog voća i povrća.

Isto tako u frižideru nije prikladno čuvati luk, paradajz i krompir. Luk zbog vlage počinje brže da trune, paradajz u frižideru izgubi pravi ukus, a krompir na hladnom postane sladak.

Izvor fotografija: Pinterest