15+ najlepših podzemnih kuća

U ekstremnom okruženju, gde pustoše suše, vetrovi, mraz …, ljudi već odavno svoja prebivališta grade drugačije: da bi se zaštitili od neprijatne klime, često i pod zemljom. Ovakve kuće nisu ništa novo, ali u našoj okolini ih malo ređe viđamo. Za njihovu širu popularnost, pobrinula se tek trilogija Gospodara prstenova i sada nam se čini, da su podzemni domovi pravi trend. Pogledajmo šta su njihova obeležja i nekoliko najlepših primera ovakve vrste građenja na svetu.

0

Kako svetsko stanovništvo narasta i polako se smanjuje količina primarnih terena namenjenih za gradnju uobičajenih zgrada, ubuduće će verovatno, domova ukopanih u zemlju, stenu, šupljine, biti sve više. Sudeći po dosadašnjim iskustvima, takvi hobitski stanovi biće vrlo prijatni za bivanje, jer se temperature u takvim prostorima manje menjaju, zimi se brzo ugreju, a leti duže vremena zadržavaju svežinu, u njima je manja buka, a pored toga su odlično sklonište od prirodnih nesreća.

Vrste podzemnih domova

Pod frazemom “podzemna kuća” zamišljamo dom koji je doslovno odvojen od vanjskog sveta, ali to nije do kraja istina. Vrlo često podzemni stanovi nisu potpuno pod zemljom. Ako su izgrađeni u brdu, spreda su još uvek na površini, što naravno poboljšava njihovu obezbeđenost sa prirodnim svetlom, a još uvek koriste zemlju kao zaštitni plašt, koji štiti od kiše i drugih klimatskih uticaja.

Podzemne kuće nazivamo i one koje su u stvari izgrađene iznad zemlje, ali su sa tri strane i preko krova zastrte slojem zemlje, zarasle travom i vrijesom.

Prednosti

Nekada ovakvi stanovi nisu imali prozore i bili su prilično skromni, dok savremna podzemna prebivališta, naravno da imaju sve što ima i standardna kuća. Prozori (bilo krovni bilo na neukopanoj strani, gde je obično i ulaz), više soba, moderan dizajn… a pored svega i dosta ekoloških i bezbednosnih prednosti:

  • zaštita od vanjskih uticaja,
  • energetska efikasnost,
  • više privatnosti,
  • zvučna izoliranost od suseda i obližnjih puteva,
  • puno zelenih površina i izolacija koju obezbeđuje ozelenjeni živi krov,
  • manje radova oko održavanja, zbog nepostojećih ili vrlo malo vanjskih površina.

Dileme

I pored svih pobrojanih prednosti, građenje pod površinom nije uvek celishodno i moguće. Kako je rečeno, primereno je za ekstremnije klimatske uslove (vrlo velike temperaturne razlike između dana i noći), ali nije toliko primereno za plavna područja (opasnost od potapanja), nemoguće je podzemne kuće postaviti tamo, gde su vodni zahvati u blizini površine i gde zemlja nije dovoljno stabilna (glinena tla) da bi mogla da održava građevinu. Nepovoljne su i sledeće smetnje:

  • slabije prozračavanje i posledično lošiji kvalitet vazduha u prostorima,
  • ograničena dostupnost do dnevnog svetla,
  • povećana vlaga u prostorima,
  • opasnost od zagađenja sa radonom,
  • slaba akustičnost,
  • teže je pronaći stručnjake za alternativne metode građenja,
  • lokalni propisi možda ne dozvoljavaju takvo građenje,
  • manje mogućnosti za kasnije dogradnje,
  • ovakvu kuću je na tržištu nekretnina teže prodati.

Da li bi se, dakle vi odlučili za građenje pod zemljom? Napišite svoje mišljenje u komentarima.

Fotografije: Pinterest