Vrt, koji odražava dušu prirode

Na kvalitet bivanja ne utiču samo arhitektura i oprema u ambijentu, već i uređenost okoline. Nekoliko kilometara istočno od Ljubljane na 570 metara visokom brdu, leži selo Veliko Trebeljevo. Tu je, Miha Suliman Grudzinski, napravio kuću i vrt iz kojeg se otvara pogled prema Triglavu i dolenjskom vrhu Kumu.

0

Vlasnik vrta sa pogledom na, izmaglicom pokrivene doline i šarene planinske vrhove načičkane sa crkvicama, govori da je pre tri desetleća na parceli bila bukova šuma, koju je pre početka građenja posekao i očistio. Tek na rubu terasasto postavljene parcele, ostavio je da raste stari hrast i kruške drobnicu i mirišljavku, koje se kao ljupke neveste svako proleće odenu u nedužnu belinu, a već nekoliko sedmica posle, kada odbace svoju cvetnu odeću, nagrade vlasnika i druge ukućane svojim slatkim plodovima.

Drveće umesto ograde

Kada su na zemljištu preostala tek tri velika drveta, vlasnik se uhvatio korak po korak, uređenja okoline. Najpre je posadio dodatno drveće i grmove i tako oblikovao kostur vrta. Pre no što je drveće dostiglo punoletnost, vrt je bio izložen jari sunca, te su u njemu, na početku vladale cvetajuče biljke ljubiteljke sunca. Postepeno se izgled okoline menjao, a senke krošnji su iz godine u godinu narastale, pa su svoje mesto ispod njih našle biljke koje više vole hladovinu. Po uzoru na šumske proplanke, Miha je u vrt unosio i hrastova debla i panjeve, koji sa velikim kamenjem, daju vrtu pečat prefinjenosti.

Od velikog prema malom

Kod kreacija sa kamenjem vlasnik vrta se uvek drži pravila da počne sa najvećim, a završi sa najmanjim. Ako je stena impozantna, može da stoji sama poput skulpture. Dva kamena nikada ne postavlja zajedno, ni četiri isto tako ne, već združi po tri ili pet kamenova, a ako ih ima više, pri ugradnji u vrt, više nije bitno dali je parni ili neparni broj. Idealne biljke u kombinaciji sa kamenjem su trave, jer su nežne i naizgled omekšavaju tvrdoću kamena.

Igranje sa maštom

Prostoru oko kuće, poseban pečat daju grmovi koje je vlasnik zbog prebujnog rasta počeo oblikovati u zelene skulpture ili topijarne forme. Obrezivanje radi jednom godišnje. Izbegava rez kad je mraz i sunčeva žega, a isto tako ne reže u vreme kada listovi bujno pupaju, već ili pre ili kasnije. Posebno mesto u vrtu pripada šimširima, posebno ovom koji je oblikovan u tanjiriće. “jednom sam bio kod prijatelja u Ljubljani i rekli su mi da njihov šimšir odnesem na otpad. Bio je piramidalnog oblika. Nisam ga odvezao na otpad, već kući, negovao ga i vremenom sam ga oblikovao u topijarnu formu koja je danas vrlo lepa”. Pored njega je i poseban čempres i lonicera (Lonicere nitide), koja se isto tako može vrlo lepo oblikovati, ali traži kresanje više puta tokom godine.

Na drugom kraju vrta je koliba, gde Miha izrađuje unikatni nameštaj. Pokrivena je sa pokrovom od trstike, puteljak i pod oko kolibe izrađen je od 200 godina starog ručno izrađenog crepa bobroveca, koji je vlasnik kao otpadni materijal dobio sa crkve iz Prežganja i ukomponirao ga u vrt.

Okrepljujuća voda

Pored različitih biljki i voda ima, u vrtu i u kući, nadasve važnu ulogu. Miha od samog početka koristi kišnicu, koja dotiče i iz bunara sa plavom ručnom pompom, jer na početku na parceli nije ni bilo vodovoda. Za prijatnu mikroklimu i melodiju u vrtu brinu manje jezerce i veći ribnjak, koji ukrašava bliža, kudrava lijeska, vodena puslica, ukrasne trave i orhideje.