Mozaik sa pogledom na Julijske Alpe

Novi stan u Ljubljani, već sam po sebi oduzimao je dah: preko tri metra visoki dnevni prostor otvara se na veliku terasu, gde se pogled pruža preko silueta dimnjački izduženih stepeništa susednog bloka, pa preko travnjaka i polja, sve do Julijskih Alpa i Triglava. Stan je nedavno postao dom ocu sa dva deteta, te ga je zajedno sa arhitektima Štrok + Pretnar nadogradio u jednu mozaičnu priču.

0

U stanu, sa pogledom na Julijske Alpe, srećemo se, kao i u svakom drugom domu, sa pripremanjem hrane, obedovanjem, aktivnostima u slobodno vreme, čitanjem, umivanjem, spavanjem … ali sa tri člana porodice od kojih svaki ponaosob ima svoj stil, potrebe i želje. Kako dakle, raznolike dnevne aktivnosti ujediniti na razmerno ograničenoj kvadraturi, a pri tome ispoštovati ličnosti svakog člana porodice? Arhitekti Katarina Štok Pretnar i Marko Pretnar su se odlučili da umesto jedinstvenog poteza sa opremanjem stana, rađe formiraju jedinstvene kutke, svakog posebno, sa njegovom unikatnom stilskom i materijaliziranom pričom.

“Stan predstavlja oblikovno jedinstvenu celinu, podeljenu na pojedine delove, koji su svaki za sebe, koliko je to moguće, prilagođeni korisniku,” kažu Katarina i Marko.

Osnova

Obzirom da je enterijer bio već sam po sebi vrlo svetao, arhitekti su se poigrali sa tamnijim tonovima boja i izražajnim motivima, pazeći da prostor vizuelno ne prezasite. Tamni parket po celom stanu mestimice dopunjavaju sivi zidovi, tamni nameštaj i tapete sa šarama.

Priprema hrane i obedovanje

Centralni boravišni prostor u sebi sjedinjuje dnevnu sobu, kutak za čitanje, kuhinju i terpezariju. Poslednje su opremljene u šik stilu urbane terpezarije, gde gosti mogu da sede za barskim stolom (kuhinjskim otokom) i posmatraju pripremu svoje hrane. Slika u ogledalu između kuhinjskog pulta i niza visečih ormarića omogućava da se međusobno ogledaju sa onim koji kuha. Ovde, najverovatnije deca pišu i domaće zadaće, dok im otac priprema večeru; tu se na večerama sakupljaju prijatelji; tu se dešavaju romantične priče. Kada je pripremanje hrane završeno, porodica se seli ispod grozda bakrenih lampi, koje osvetljavaju dugački terpezarijski sto. Bicikl, prerađen u ambijentalnu svetiljku, dominira nad terpezarijskom kompozicijom. Čini nam se da obedujemo u trendi restoranu.

Kada se sa novinama u ruci zavalimo u udobni naslonjač, pozadina nam je tamni ormar za knjige, a svetla garnitura za sedenje na mekanoj prostirci obećava ugodne večeri ispred televizora.

Slobodno vreme na svežem vazduhu

Bez obzira na vremenske uslove, porodica svoje slobodno vreme može da koristi u vlastitoj oazi u sred grada. Dugačka, drvetom obložena terasa je, naime opremljena nameštajem za obedovanje, odmaranje i sunčanje. Visoke žardinjere sa raznovrsnim zelenilom nude intimu, a stan pomalo odvajaju od betonske okoline; u stvari daju nam osećaj, da se zaista odmaramo negde u prirodi, a ne na vrhu terasastog stambenog bloka.

Spavanje i umivanje

Obred umivanja je u ovom stanu povezan sa prirodom, koja se kao lajtmotiv provlači kroz obradu kupanskih zidova. Gostinski wc je ukrašen sa tapetom koja predstavlja vitka stabla, kupaonska kada integrirana u spavaću sobu, obložena je drskim uzorkom leopradove kože, dečije kupatilo imitira motiv žirafinog krzna.

Spavaonica je svet za sebe, mozaik različitih namena. Krevet sa crnim kožnim uzglavljem, postavljen je na sredinu multifunkcionalnog prostora. Iza njega se nalazi raskošni ugradni ormar, ispred je integrirano kupatilo, prostor se nastavlja i napolje, na privatnu terasu za opuštanje sa motivima japanskog suhog vrta.

Prostori za decu sa akcentom na kreativni doživljaj doma

Kao dodatna nadgradnja stilski kompleksnog enterijera, pojavljuju se dve dečije sobice. Većinom bela podloga zidova i nameštaja nudi prostor za izražavanje najmlađim članovima porodice, koji po svom nahođenju mogu prostor ispuniti bojama, stilskim akcentima i izabranim kućnim asesoarima. Zidne grafike sa motivima za dečaka i devojčicu su samo za ovaj stan dizajnirali arhitekti.

Arhitektura: Štok + Pretnar

Godina izvođenja: 2016

Fotografije: Jura Štok