Stan u Ljubljani: živahan enterijer kao odgovor na problematičan tlocrt

Opremanje stana u vili ispod Ljubljanske tvrđave, bio je tvrd orah za čak tri arhitektonska biroa. Tek pre no što je i sama odustala od svega, odlučna naručiteljka je za savet zamolila Dareta Vasiljeviča i Tanju Špan Vasiljevič iz studija Arhimetrics. Oni su se sa “teškim” unutrašnjim opremanjem, suočili kao od šale, a rezultat je iskričav i kompleksan enterijer sa smislom za humor.

0

Kada su arhitekti prvi put ušli u stan, osetili su nelagodu koju su stvorile nepovezne intervencije u enterijeru. Vasiljevič se priseča besmisleno raspoređenih delova unutrašnje opreme, nedovršenih priča i opšteg nedostatka niti vodilje. Uprkos prvim pomislima, da li je uopšte moguće šta “spasiti”, pokazalo se da je sa nekoliko jednostavnih intervencija moguće istovremeno doprineti kvaliteti ambijenta i odgovoriti na probleme investitora.

Hodnik bez kraja i početka postaje raskošan primaći prostor

Tlocrt je zasnovan na način da su između ulaza i dnevne sobe nanizane spavaone i kupatila, a tačno naspram ulaza je postavljen veliki fitness. Kako posetioce dovesti duž dugačkog, zavijenog hodnika, a da slučajno ne odlutaju u jednu od brojnih soba na tom putu? Arhitekti su na ovo pitanje odgovorili sa 30 cm debelim tapaciranim zidom koji je kamuflirao ulaze u sve sekundarne prostore, sakrio vrata nepovezanih ormara i hodnik pretvorio u prijatan primaći prostor. Dugački zid prekida samo klizni panel, obučen u ruže izrađene od kože, koji iza sebe skriva odvojeni apartman sinova. Ne treba verovatno previše naglašavati koliko su momci bili zadovoljni sa vlastitom stambenom jedinicom unutar stana.

Kada iza ugla uđemo u veliki dnevni boravak, tamo nas dočeka veliki terpezarijski stol sa raznobojnim izborom stolica, iznad njega poput pauka visi Moooijeva svetiljka. Pogled nam preleti preko kuhinje (postojeći niži deo je dopunjen sa dva viša elementa u tamnijoj boji), pa preko dnevne sobe na raskošnu, skoro 50 m2 veliku terasu.

Pravo oblikovanje za bučnu terasu

Kada stanemo na nju, prvo što uočimo je mekani pod. Tartan, koji je bio izbor arhitekata, zbog absorpcije zvuka sa prometne ceste ispod vile, lagan za održavanje, prijatan na dodir i pobuđuje raznolike mogućnosti upotrebe; možemo lako zamisliti kako se tokom leta, vežbanje iz fitnesa – koji graniči sa terasom – seli na osunčanu terasu.

Elementi nameštaja na terasi su postavljeni na način da ostavaruju introvertiranu atmosferu. Na jednom kraju stoji veliki betonski prefabrikat sa roštiljem (idealan za letnje zabave), a na drugom masivni naslonjač, duhovito obložen, vertikalno, oblogom od veštačke trave. Oblogom koja se pojavljuje i na fasadi, te povezuje terasu sa prirodom, ali i sa stambenim delom koji kipti od interesantnih tekstura, tapeta i štampanih detalja.

Arhitekti se dakle, nisu prepali besmisla prethodnih nepovezanih intervencija, već su upravo oko njih izgradili zanimljivu, otkačenu i živahnu stambenu celinu sa snažnim karakterom.

Arhitektura: Arhimetrics


Fotografije: Peter Giodani